Krajolik želje je dramsko-plesna izvedba koja se bavi problemom materijalizacije ženske želje u patrijarhatu. Kako je i da li je moguće žensku želju predstaviti ili izvesti u kontekstima koji su uvek ograničeni i oblikovani muškim vizurama? Šta znači izvoditi želju u govoru, a šta telesno je izvesti u prostoru i vremenu? Dimitrije Kokanov i Igor Koruga nastavljaju da se bave razvijanjem koreografsko-dramaturške saradnje u polju istraživanja izvođačkog odnosa tekst-telo unutar reprezentacijskih praksi glumačke umetnosti (prethodni projekat Kako objasniti telo muškarcu, 2021). Saradnice na ovom projektu su glumice Marta Bjelica i Jelena Ilić. Sastavni deo kritičkog promišljanja „želje“ u ovoj izvedbi jeste okolnost da se autori projekta obojica identifikuju kao muškarci. Ideja da se inertni muški pogled, jezik, i nadmoć svesno kritikuju u nadi da budu odbačeni, posebno se metodološki istraživala tokom kreativnog procesa i rada kroz uspostavljanje pozicija pregovaranja između autora i saradnica. Pregovaranje značenja pojedinačnih elemenata predstave između četvoro umetnika rezultiralo je svesnim udaljavanjem od uobičajenih principa konstruisanja narativa i raspoređivanja elemenata u tradicionalnim dramaturškim okvirima. Sloboda izbora da se od pričanja priče na tradicionalni način udalji, te da se odmakne od klasičnog načina posmatranja izvedbe - bili su samo neki od poligona za umanjenje „muškog pogleda“ i samozadovoljnog erotskog totalitarizma.
Dušo, pokazaću ti histeriju! Pokazaću ti nekontrolisanu, ludu, izopačenu, preteranu, osećajnu, predmenstrualnu, iracionalnu ženu koja je odlučno odbacila kontrolu, jer niko ne kontroliše moje telo! Ja kontrolišem svoju želju i zadovoljstvima se svesno prepuštam.
parafraza teksta Karen Finley "It's My Body"
sa albuma From a Certain Level of Denial
