S Neba Lucifer pade
s legijama svojim zapaljenim
kroz bezdan.
„Potpuno omasi nas dusman pakosni,
Sto zamisija da su svi k'o on buntovni,
te se uzda njinom pomoci da zgrabi
i da od nas otme ovu nedostiznu,
visoku tvrdavu- Sediste bozanstva visnjeg.
Al' da ga ne ushiti sreca zbog udenja koje vec ucini
Nebo raseljavajuéi,
ja sam kadar naknaditi gubitak.
U t r e n u s t o r i c u ja drugi svet
i od jednoga coveka bezbrojni
rod ljudi, da tamo prebiva-ne ovde.
dokle postepeno,
najzad amo gore sebi put otvore,
i dokle se Zemlja u Nebo promeni,
a Nebo u Zemlju- u jedno kraljevstvo,
u radost i slogu bez kraja.
A ti, reci moja, Sine
moj rodeni, tobom ja to izvrsavam:
ti reci i n e k a bude ostvareno!
Odvezi se i kazi bezdanu
da u odredenim medama postane
i nebo i Zemlja. Bezdan je beskrajan.
prostor nije prazan- jer ja sam taj koji
beskraj ispunjava. Premda neomeden,
ja se i povlaim i dobrotu svoju
s u d ne rasprostirem: ona je slobodna
i da dela i da ne dela. Slucajnost
i nuznost meni se i ne priblizuju.
a stogod ja ushtem- to sudbinom biva.*
Džon Milton (Priredio Svetozar Rapajić)
