Posle nekoliko uspešnih pozorišnih saradnji, koreograf Igor Koruga i dramaturškinja Maja Pelević po prvi put sarađuju na performansu, i kao autori i kao izvođači. Nastavljajući da se bave perspektivama savremene politike koje su ispitivali u svojim prethodnim pojedinačnim projektima, u ovom radu autori su zainteresovani za analizu ličnih i medijskih narativa koji formiraju naš odnos sa savremenim svetom, u kojem su potrošene sve perspektive borbe i promena. Umesto da fabrikuju lažne mogućnosti izbora i simuliraju utopijske perspektive, Koruga i Pelević se pitaju da li je moguće afirmativno prihvatiti stanje beznađa u kojem su sve šanse za emancipaciju potpuno ukinute. Kako pristupiti kontinuiranom ironiziranju istorijskih revolucija i stalnom uništavanju savremenih revolucionarnih pokušaja? Šta ako je beznađe jedina stabilna činjenica našeg sistema? Postoji li treći način da se suočimo sa tim, između potpunog očaja i potpunog predanja? A šta se dešava kada nam to konačno ponestane?