Želeće mašine Isidore Stanišić petnaesta su plesna produkcija Bitef dens kompanije. Trupa je osnovana 2009. godine sa ciljem da se u okviru Bitef tetara razvija i podstiče kontinuirana savremena plesna produkcija. Za Bitef dens kompaniju svoje plesne komade kreirali su eminentni evropski koreografi poput Gaja Vajcmana, Roni Haver, Matjaža Fariča, Edvarda Kluga, Jasmin Vardimon..., kao i brojni domaći koreografi - Dalija Aćin, Zoran Marković, Leo Mujić, Dunja Jocić..., a koreografi i igrači trupe su dobitnici velikog broja nagrada na domaćim i regionalnim festivalima. Isidora Stanišić je za Bitef dens kompaniju kreirala predstave Paranoja šik, Karmen u IV runde, Kapetan Džon Piplfoks i Grad. Za predstavu Grad dobila je Specijalnu nagradu za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru za 2013. godinu, koju dodeljuje UBUS. Želeće mašine su peti zajednički projekat ove autorke i Bitef dens kompanije.
Synopsis
-Tragovi ispunjenja želje koje se nikada nije dogodiloBiti to znači želeti. Želja je samosvesno iskustvo nedostatka: kada iskrsne neka želja ne mogu se više prema svetu odnositi pasivno (posmatrački), nego postajem svestan sebe preko nečega što mi nedostaje, preko odsustva. Biti to znači želeti. Želja je tako i oblik samosvesti. Smrt želje za sobom povlači nekrozu bića, bića ličnosti. Biti to znači želeti. Kao da je želeti nešto nemoguće, postalo nemoguće. Sve potrebe, sve želje, svi virtualiteti teže objektivnoj potvrdi i svaka iluzija treba da nestane pred istinom. Biti to znači želeti. Suviše realnosti u svim njenim vidovima, ekstenzija svih mogućnosti postaje nepodnošljiva. Ništa se više ne ostavlja eventualnosti sudbine ili nezadovoljenju želje. Biti to znači želeti. Univerzum postaje činjeničan. Objekat je transferisan na samog sebe. Svaka moguća metafora je ukinuta. To je drugi čovekov pad: pad u banalnost. Želeća mašina još samo proizvodi želje, bez da ih želi. Biti to znači želeti.
