Prvo što mi padne na pamet kad pomislim na ptice, jeste zvuk koji one proizvode. Ono što je tu zanimljivo je to da mi, ljudi, bilo u urbanom okruženju ili u prirodi, ptice uglavnom čujemo ali ih ne vidimo. One se prosto utapaju u zvuke koje čujemo tokom dana.To je ono što želim da postavim na sceni i da ponovo stvorim u pozorištu. Tokom rada na Aristofanovoj komediji „Ptice", namerno sam se distancirao od radnje i usredsredio na primarnu vezu između ptica i plesa koji potiče iz Erosa, kao što možemo pronaći ujednoj od najcenjenijih analiza Aristofanovih Ptica, američkog pisca Vilijema Erousmita, (William Arrowsmith). On navodi da se krila mogu tretirati kao falus, i ova mitološka metafora je postala inicijacija za moj ulazak u Aristofanovu priču. Pokušaćemo da izgradimo naš sopstveni Kukunebograd, naše gnezdo želja ili naš kavez znatiželje. Znamo da su ptice tu utopiju sagradile u visinama izmedu neba i zemlje. Ljudi se od tada trude da grade što više građevine da bi se približili Bogu, a pritom previđaju činjenicu da što se vise uzdižu u nebesa, to postaju manji na Zemlji. Ta ljudska ironija sadrži upornosti koliko i detlićeva dok uporno buši drvo u potrazi za hranom. Uporno i uzaludno.
Edvard Klug
Edvard Klug je završio studije baleta u Nacionalnoj školi baleta u Kluž-Napoki, 1991. godine. Iste godine angažovan je kao solista u Slovenačkom Narodnom pozorištu u Mariboru. Postavši direktor baleta tog pozorišta 2003., on pravi izuzetan zaokret. Tokom proteklih deset godina, Klugje privukao pažnju svetske javnosti svojim specifičnim koreografskim stilom. Osim toga, pošlo mu je za rukom da balet- skom ansamblu mariborskog pozorišta obezbedi mesto na svetskoj plesnoj sceni. Mariborski balet učestvovao je, sa Klugovim koreografijama, na najvećim svetskim pozorišnim festivalima: nafesti- valu Jacob's Pillow Dance (SAD), festivalu The Stars of the White Nights u pozorištu Marinski u Sankt Petersburgu, Festival of Firsts u Pitsburgu, Arts Fe stival u Singapuru, festival u Bijaricu u Francuskoj, O Boticario di danza u Brazilu, na plesnom festivalu u Tel Avivu, na festivalu u Sintri u Portugaliji, Festi val Des Arts de Saint-Sauveur u Kanadi, na međuna- rodnom plesnom festivalu u Koreji, u Teatro Piccolo u Milanu, kao i na turnejama po Holandiji, Italiji i zemljama bivše Jugoslavije.
Kao koreograf, Klugje razvio blisku saradnju sa bale- tima u Štutgartu i Cirihu, gde je postavio nekoliko ostvarenja. Nedavno je prvi put i sa uspehom nastupio sa NDT2. Takođe je bio pozivan da radi sa Flandrijskim kraljevskim baletom, Narodnim baletom u Lisabonu, Station Zuid trupom, Hrvat- skim nacionalnim baletom u Zagrebu, Flrvatskim nacionalnim baletom u Rijeci, Nacionalnim bale tom Bukurešta, Aalto Ballet iz Esena, Bitef Dance Company, Graz Tanz, Ukrajinski nacionalni balet iz Kijeva, Minhenskim baletom na Gartner placu, kao sa West Australian Ballet.
Dobitnik je medunarodnih priznanja za koreografije na plesnim takmičenjima i festivalima u Varni, Moskvi, Flanoveru, Nagoji, Beogradu i Sarajevu, a bio je i no- minovan za nagradu Zlatna maska u Moskvi 2010. Međunarodni plesni časopis Tanz mu je 2014.odao priznanje nazvavši ga koreografskom nadom. Za svoj rad, primio je 2005. najznačajniju siovenačku nagradu iz oblasti kulture, Prešernovu nagradu, dok
