Baletska škola, koja danas nosi ime «Lujo Davičo» osnovana je 2. oktobra 1947. godine u Beogradu, kao prva državna baletska škola u tadašnjoj Jugoslaviji. Nastala je integracijom Baletskog odseka pri Muzičkoj akademiji i baletskog studija Opere Narodnog pozorišta, sa ciljem da se stvori državna ustanova za školovanje igrača i obnovi baletski ansambl Beogradskog pozorišta. Osnivač i direktor škole od 1947-1949 je Ani Radošević (1915 – 2004), balerina, koreograf, operski reditelj, tadašnji organizacioni rukovodilac baletskog studija Opere Narodnog pozorišta. Prvi nastavnici bili su baletski pedagozi i eminentni umetnici: Nina Kirsanova, primabalerina, Milorad Mile Jovanović, vrsni pedagog (sastavljač prvog nastavnog plana i programa Škole), Maga Magazinović (među prvima u Evropi otvarila je školu za ritmiku i plastiku), Jelena Vajs, Smilja Mojić, Sima Laketić, Olga Jakovljević, Danica Živanović, Vjera Štambuk, kao i muzički saradnici Milan Zamurović i Maržana Popović. U privatnim, predratnim baletskim školama u Beogradu učio se samo jedan predmet, klasičan balet. Svoje privatne škole imali su i Nina Kirsanova i Milorad Jovanović. Đak Nine Kirsanove, primabalerine beogradskog baleta, soliste u trupi Ane Pavlove, bio je Milorad Mišković solista baleta Narodnog pozorišta, zvezda Pariza i pozornica sveta. Milorad Jovanović pored svoje privatne baletske škole vodio je i baletski odsek pri Muzičkoj akademiji. Otvaranjem Baletske škole zajedno sa pedagozima u Školu dolaze i njihovi učenici. Prvi nastavnici, kao i prvi učenici Državne baletske škole dolaze iz ovih studija. Mnogi od njih su članovi ili solisti Baleta, svi oni vežbaju u Školi, a među njima su i prvi igrači Rut Parnel i Dimitrije Parlić. Prema nivou znanja razvrstani su u razrede i onima koji su to želeli omogućeno je ubrzano završavanje škole. Po rečima Ani Radošević ubrzo je iz Škole stigla cela jedna generacija sposobnih mladih ljudi, koja će godinama biti jezgro beogradskog baleta: Rut Parnel, Katarina Obradović, Milica Jovanović, Jovanka Bjegojević, Bojana Perić, Dušan Trninić, Gradimir Hadžislavković, a Duška Sifnios i Ljubinka Dobrijević zablistaće u trupi Morisa Bežara. Prostorije Škole nalazile su se nedaleko od Narodnog pozorišta u Ulici Braće Jugovića broj 6, u zgradi u kojoj je danas Bioskop «Balkan». Rad Škole je organizovan po modelu ruske baletske šestogodišnje škole, po programu za forsirane učenike. Po ovom programu stručni igrački predmeti (klasičan balet, klasična podrška, istorijske igre, ritmika, klavir) izučavali su se svih šest godina, a opšteobrazovni samo u šestom razredu. Podela na nižu (od I do IV razreda) i srednju školu (V i VI razred) bila je samo formalna. Osnovana kao Državna baletska škola 1947., od 1948. nosi naziv Srednja baletska škola u kojoj se od 1950. školovanje produžava na osam godina (četiri razreda niže i četiri razreda srednje škole) bez opšteobrazovne nastave, pa učenici paralelno pohađaju redovne srednje škole. Tek od 1960. godine ponovo se uvode opšteobrazovni predmeti, čija se nastava u prvo vreme organizuje zajedno sa Muzičkom školom «Stanković» tako da od tada Baletska škola pruža celovito srednje obrazovanje. Te iste godine Škola menja naziv i postaje Baletska škola «Lujo Davičo». U ovom periodu direktor Škole je Zorka Macura, a vodeći nastavni kadar igračkih predmeta: Jelena Hela Burić, Gordana Kalanović, Ksenija Kecojević (direktor Škole od 1975. do 1996.), Dušanka Komendić, Stevan Žunac, Mira Nikolić Kostić, Anđelka Jablan, i muzički saradnik Milica Simić. U zemlji nema visoke škole na kojoj bi se obrazovao nastavni kadar za igračke predmete, pa rukovodstvo Škole nastoji da obezbedi specijalizacije na višim i visokim baletskim školama u Lenjingradu i Moskvi. Uspeva da obezbedi stipendije za stručno usavršavanje jednog broja nastavnika za predmete: klasičan balet, scensko narode i istorijsko balske igre. Boravak eminentnih stručnjaka u baletu Narodnog pozorišta i seminari metodike igračkih predmeta koji oni drže za nastvnike škole, bili su uobičajena praksa. Baletski pedagog Abdurahman Kumisnikova, koji je više od godinu dana radio i u Baletskoj školi, i prešao metodiku rada klasičnog baleta za svih 8 godina učenja imao je najznačajniji uticaj na rad Škole. Kroz predavanja, vežbe sa nastavnicima i praćenje njihovog rada sa učenicima u baletskoj sali, podigao je nastavu klasičnog baleta Škole na daleko viši nivo. U Školi borave brojni ruski pedagozi: Baltačajeva, Olga Jordan, Svetlana Afanasjeva. Posećuju je baletski umetnici: Maja Pliseckaja, Moris Lijepa, Vladimir Tihonov, Natalija Besmertnova... Praćenje velikih međunarodnih baletskih takmičenja prvenstveno u Moskvi i Varni, a kasnije i u Lozani, bio je značajan vid stručnog usavršavanja naših nastavnika. Od prvih godina rada Škole postavlja se pitanje otvaranja Akademije za baletske pedagoge. Odsek za baletsku pedagogiju postojao je jedno vreme pri Fakultetu dramskih umetnosti i završila ga je jedna grupa nastavnika Škole. Dvogodišnje studije sa veoma obimnim planom i programom rad

Baletska škola «Lujo Davičo» je umetnička škola za osnovno i srednje igračko obrazovanje. Školovanje traje osam godina i obuhvata osnovnu baletsku školu (četiri godine) koju učenici pohađaju paralelno sa obaveznom osnovnom školom i srednju baletsku školu (četiri godine), koju pohađaju učenici kojima je igra profesionalno opredeljenje i koja osim stručnih igračkih obuhvata i opšteobrazovne predmete. 1)Osnovno baletsko obrazovanje se realizuje kroz odsek klasičan balet u Beogradu i izdvojenim odeljenjima u Kragujevcu i Čačku. 2)Srednje baletsko obrazovanje obuhvata obrazovne profile: igrač klasičnog baleta, igrač savremene igre i igrač narodne igre. Škola je osnovana kao klasična baletska škola po ugledu na rusku baletsku školu i zasnovana na principima metodike klasičnog baleta pedagoga Agripine Vaganove. Do 1988. godine ovo usmerenje je bilo jedino. Tada je na inicijativu Ansambla «Kolo» osnovan folklorni odsek, koji danas nosi naziv Odsek narodna igra. Izmenama i dopunama Nastavnog plana i programa za srednje baletsko obrazovanje iz 2003. godine stvoreni su uslovi za formiranje i rad Odseka savremena igra. Čime se ispuljava potreba velikog broja učenika za edukacijom u ovoj igračkoj formi. Srednja škola daje celovito obrazovanje obuhvatajući stručne igračke predmete i opšteobrazovne predmete. Opšteobrazovna nastava je identična za sva tri obrazovna profila i obavlja se u po dva odeljenja svakog razreda. Nastava osnovne i srednje baletske škole se organizuje u Beogradu u: matičnoj zgradi, ul. Knez Miletina 8 i prostoru Sportske gimnazije, ul. Herceg Stjepana 7. Nastava za osnovnu baletsku školu se organizuje i u izdvojenim odeljenjima u:

1) Kragujevacu - Centar za negovanje tradicionalne kulture «Abrašević»

2) Čačaku - Dom kulture,  http://www.domkulturecacak.org/edukacija